Veke imam objaveno strumička sarma koja e unikatna vo Makedonija, a sega zimskata ubavica, sarma so kisela zelka… Ili od kisela zelka, možebi popravilno e.
Sekoja so svojata posebnost i ubavina.
Ovaa godina, za da imam poubavi fotografii, vlegov vo smešni situacii koi me potsetija na moite dragi roditeli, koi sekogaš zaedno podgotvuvaat jadenja i jas znam samo za toj ubav roditelski model.
Kaj moite roditeli, posle ručekot nastapuva nova scena, prefrlanje na ostatokot:
“Đođe, u šo da ga prefrljam sarmata?” Tatko mi se vika Gorgi, no Đođe go vikaat…
Prašanje koe mojata majkička go smeta za mnogu bitno da go spodeli so tatko mi, toa si e nivnata “bračna igra”, da si pravat sé zaedno…
I sega tatko mi go ostava krstozborot ili nekoja kolumna, doaga vo kujna od salonot i zaedno ja gledaat ostanatata sarma ili nešto drugo od ručekot… Pa ja premeruvaat, pa baraat adekvaten sad, pogolem, pomal… Pa dogovor dali ke se jade utredenta, ili za večera ili ke se smrznuva, pa toa trae, trae…
Preturanje, vo pomalo, ušte pomalo… Scena koja bila od sekogaš prisutna posle ručekot…
Griža za hranata! Me naučija deka hrana ne se frla, a ako ti padne lepče, duvni i bakni go…
Blagodarna sum im <3
Hrana nikogaš ne frlame, ja ostavame vo kesi zakačeni na kontenjerite.
Ovde (CH) ne e taka, lugeto ne sakaat da vodat griža za drugite, toa bilo griža na državata.
I nema kade da ostaviš hrana, a gladni sé poveke ima, ta duri i ovde, no ima drugi načini da se pomogne…
Se zamuabetiv, mnogu sakam da rečam…
Taka i jas ovaa godina, kako i sekoja za praznici, za da slikam, se otepav od preturanje…
Od tavata vo činija, pa vrakaj vo tava, pa pak vo činija… Pa pravev dva vida na sarma, pa dve foto sesii…
Za sreka, Michel e tuka, da me ohrabri, deka ubavo izgledaat sarmite na slikite, a jas mu veruvam.
Eh tie fotki, edna točka da ima, neubavo stoi, a kamoli sarma neubavo svitkana 🙂
Zelkite bea onaka, ne baš najdobri, ednata so mnogu iskinati listovi, drugata so kadravi, edvaj se vitkaa…No oni ne možat so mene, zelkite, ne… Ima da ja svitkam onaka kako treba i gotovo!
Dragi moi mladi devojčinja, sarma mnogu lesno se vitka, da ne ve lažat deka e teško.
Stavaš list na činija, stavaš edna lažica amur-fil na početokot na listot koj e poširok, svitkaš od dvete strani kako paketče, i počnuvaš da rolaš… I tolku! Za sekoja sarma e istoto!
I vaka cel den bi pišuvala, samo da ne moram da gi baram slikite, najteškiot del…
Slikite se sredeni spored ime na receptot, no gi ima mnogu, mnogu, pod broevi se i koga ke počnat da mi igraat brojkite, se gubam megu stotici fotki, a ič ne mi odi so brojkite.
Namaluvam, ne slikam veke tolku, se menuvam, se menuvam.
Sostojki
- 500 gr mešano meleno meso
- kisela zelka
- oriz
- praz
- čadena slanina
- svinsko od vratot
- suva piperka
- zejtin
- crven piper
- sol po želba, ke probate, ne mora da stavite, sušen začin, crn piper, bukovec
Postapka
- Najprvo izmijte ja zelkata i podgotvete gi listovite. Eden golem list ili dva, vi treba za najodozgora, da ja pokriete sarmata. Otstranete gi tvrdite delovi i stavajte gi na dnoto na tenđereto kade ke ja varite sarmata…Sekoj list treba da se iskoristi, što ne čini, ke stavite odozdola i najgore…
- Sega ispržete slaninka na kocki… Pa dodadete go mesoto, neka se isprži…
Ke sleduva recept i so neprženo meso.. - Vo drug sad, ispržete praz, sitno sečen, pržete go da omekne dobro, dodadete suva piperka i preturete go kaj mesoto, promešajte…
- Na kraj ispržete izmien oriz, pa dodadete go i nego kaj mesoto…
- Dodadete sol, crn piper, crven piper, sušen začin, bukovec…
- Sega sé e spremno, imate zajre ili amur i može da počnete da vitkate sarmi…
Dali ke bidat dolgnavesti ili topčesti, zavisi od tradicijata na semejstvoto, nie voobičano gi pravime dolgnavesti, no i mali topčesti, zavisi od mestoto… - Ako imate za vtor red, prodolžuvate da redite…Ostavete mesto vo sredina za svinskite parčinja, najubavo e meso od vratot, pomrsnilko e, a pri pečenjeto ke gi stavite, isto i parčinja slanina…
- Dodadete crven piper i zejtin, ili zaprška od crven piper…
- Pokrijte so listovi, stavete edna prevrtena činija najodozgora, taka sarmata nema da se rastura.
- Dodadete vrela voda i neka počne dolgiot proces! Neka krčka na tivko, so saati… Koga ke bide gotova, polijte ja so zapržen crven piper, vnimavajte da ne izgori. Potoa dodadete malku vrela vodička kaj se pržel piperot, neka zovrie i isturete ja vrz sarmata, neka zovrie ušte ednaš i sarmata e gotova za pečenje.
- I sega vo rerna… Kolku? E bajagi, povtorno…
Našite babi gi pravele sarmite na ogin, na šporet cela večer, ta i utredenta, cel den…
Kolku saati, prašuvaat mladite? Mnogu…
Pamtam, baba mi na šporetot imaše sekogaš nešto da se krčka i go čuvstvuvam toj miris od detstvoto, najsilno za praznicite, koga me ubiva nostalgijata…
E sega so elektičnite šporinja ne e isto, no ako dolgo vreme se pravi, vkusot e odličen!
Zelkata treba da se istenči, istopi, da stane prozračna, e togaš sarmata e kako lokum!
Se istopuva i mesoto… Koj saka poveke meso, soodnosot ke si go prilagodi, jas ja sakam poveke na oriz.
Znači, kolku možete podolgo, varete, pa pečete! I kolku poveke zejtin, tolku podobro!
Sarmata se vari i peče na slaba temperatura, može da si završite mnogu raboti, dodeka e na ringla ili vo rerna…
E toa e našata sarma, veruvam deka nema mnogu razliki za ovaa sarma niz cela Makedonija, mnogu slično se pravi, sekade.
PRIJATNO!
P.S Docnam so objavite, no od objektivni pričini, žalam… Za utre ke podgotvam prilepski sarmički…
Zaboraviv da kažam, nekoi stavaat jajce, porano stavav, no veke ne, nema potreba, spored mene…