Sarma od kisela zelka 2

So posebno zadovolstvo ja pravevme i ovaa sarma, nema poubavo od zaedničkoto podgotvuvanje za praznicite, koga site členovi se okupirani so nekoi zadači, imaat zadolženija, atmosferata stanuva magična, preubavi aromi se širat…
No i nostalgijata e tuka, tagata ušte poveke! Nema beganje! Najteški se praznicite daleku od doma!
Ušte poteški se verojatno ako nemaš što da podgotviš… Ili ako ne možeš…

No kako da podgotvuvaš bez tvoeto najsakano, koga seto toa se pravi za semejstvto?
Mnogu teško, užasno teško…
I togaš, vo prav moment, Gospod ke ti prati Angel… I video! Da te potseti!
Da te potseti deka treba da go slaviš životot što go imaše so nea!
Povtorno i povtorno da gi proživuvsš site srekni momenti! Zašto bolkata go pomatuva umot i zaboravaš deka toa e edinstveniot pat, Nadežta! Verbata deka se so nas segde i sekogaš!
Pa i ovaa godina i ovoj praznik, veruvam najdlaboko!
Znam deka mojata Iva e tuka nekade i se smeška na site anegdoti koga gotvam.
Se raduva na zgotvenoto, serviranoto i se mršti koga treba da jade.

Iva uživaše koga doagaa praznicite… Uživaše zašto cela hrana zaedno ja podgotvuvame, e toa i beše merak golem.
Kiflički vitkanje, salati seckanje, ta i sarmite.
I nejzinite omileni torti, kolači…
Edvaj čekaše da dojdat gostite, more ne gi ni puštaše da si odat.
Imaše nekoe vrodeno čuvstvo za tradicijata naša i mnogu sakaše da ja praktikuvame.
A tek za serviranjeto, e toa koga potporasna i beše najvažniot moment.
Uživaše vo sekoj mig, srce mamino <3
Merakliski si pravevme, no koga ke dojdeše vreme za jadenje, e togaš…
“Jas tva mamo ne jadam, ni tva… Daj mi od kifličkite, stavi mi meso”…
I taka od sé što sme pravele, ke jadeše samo kiflički, bez sirenje, sekako, cel život taka gi pravam i pečeno meso. Na blagoto ke mu odmereše, no seta druga hrana, nikako ne ja probuvaše.
I ona što e najčudno, ne gi jadeše onie raboti koi majka mi ne gi jade, baba mi ne gi jadeše, a i dedo mi od majčina strana… Tie nemaa možnost da ja naučat taka, znači ne gi imitirala.
I sega se mislam kakva genetika e taa, da ne se jade istata hrana kako pretcite?
Ke ostanam bez odgovori…

Sarmata e istata, no sepak različna, zatoa ja postavuvam oddelno.
Osnovnite raboti se povtoruvaat, no ja pravev so kromid, ne so praz, mesoto i orizot ne gi pržev, tuku živi gi stavav. Ova go slušnav od nekoja žena od grupite za recepti, ili na mojata stranica, ne se sekavam, može ke se javi…
Me zamoli da probam so neprženo meso, pa eve dojde red sega da probam, a predlogot e od mnogu odamna. Istoto važi i za polneti piperki…
Jas sum naučena so praz sarmata da ja pravam, no i so kromid e perfektna!
Za mesoto što ne e prženo, možebi ima mala razlika, no vo suština sarmata e preubava, kako mozok što velat, listovite istopeni.
Gi varev vo isto vreme sarmite, potoa gi pečev.
Vkupno vreme može i do 10 časa, raspredelete kako sakate, mene sekogaš mi e različno, zavisi što ušte treba da podgotvuvam, zavisi od vremeto…

Promenite se tie, znači bez prženje na mesoto i orizot, kromidot go proprživ, ne se sekavam kako beše vo sovetot… Dodadov jajce ovde, za da drži poveke…
Sarmite gi pravev kako topki, oti nie i taka velime po strumichki: “Stavi mi edna topka sarma”…
Neka vi e na zdravje!
Receptot može da go vidite ovde.

*Sarmata ja zamrznav, koga ke ja izvadam povtorno, ke ja dopečam ušte, obično taka pravam i vkusot e ist… Zamrznuvam i malku od tečnosta vo koja se vareše…