Presno lepče kaj nas se pravi za Badnik. Se stava parička, zavitkana vo folija. Porano ne se vitkala, taka ja stavale, ubavo izmiena.

Adetot kaj nas e, da se postavi na masata so drugite posni jadenja i koga semejstvoto ke se sobere, se krši lepčeto. Kaj i da si, za Badnik, doma da si… Taka bilo i taka ostanalo…
Toa lepče ne se ukrasuva, osven krst, treba da bide skromno, kakov što bil Isus… Продолжи со читање “Presno lepče za Badnik” →